Šta je diskushernija, i kako se manifestuje?

Bol i drugi simptomi nastali iz cervikalne ili lumbalne diskushernije mogu biti pogrešno protumačeni od strane medicinskog osoblja i pacijenata. Ovo dolazi kao posledica toga što ne postoji potpuno razumevanje oko patologije kičmenih diskova kao i zbog toga što problemi sa diskovima nisu uvek dobro objašnjeni pacijentima.

Neki od faktora koji otežavaju identifikaciju i tretman diskushernija su:

Terminologija vezana za diskushernije može biti konfuzna.

Postoji mnogo različitih naziva kojima može da se opiše diskushernija, kao što su: priklješten nerv, nabubreo

Bolovi-u-ledjima-diskushernija

disk, naprsao disk ili prokliznut disk. Ovi nazivi se znaju koristiti u zavisnosti od onoga ko vas je pregledao. To može da bude zbunjujuće i frustrirajuće za pacijente kojima se naziv njihovog problema drugačije imenuje u zavisnosti kod koga su otišli po savet, što kao posledicu ima nejasnost oko prave dijagnoze.

Nivo problema sa diskom ili diskushernijom ne mora da odgovara nivou bola koji pacijent oseća.

Iako može zvučati nelogično, jačina bola koji se oseća ne mora uvek biti u korelaciji sa količinom oštećenja samog diska. Takođe, manje ozbiljni problemi sa leđima mogu da stvore veći bol nego sama diskushernija. Na primer, jako izražena diskushernija može biti biti potpuno bezbolna dok spazam mišića od obične napetosti tog dela leđa može stvoriti neopisiv bol. To znači da nivo bola nije faktor kojim indentifikujemo diskushernije.

Mnoge diskushernije ne stvaraju nikavu bol.

Radiografija (kao na primer magnetna rezonanca) često otkrije diskushernije ali one same nisu uzročnici nikakve nelagodnosti ili bola. Iako može biti povezanost između traume na disku i trenutnih simptoma pacijenta diskushernija može nastati bez našeg sećanja na momenat traume.

Teško je razdvojiti diskusherniju od drugih problema sa kičmom.

Nervi i druge anatomske strukture, kao što su diskovi, mišići i ligamenti u i oko kičme, velikim delom se prepliću. To otežava mozgu da odredi jedan problem sa jednom strukturom kičme u odnosu na drugi. Na primer, diskushernija može da stvori isti osećaj kao modrica mišića ili oštećenje ligamenta.

Ne postoji samo jedan tretman koji najbolje funkcioniše za sve pacijente.

Različiti tretmani se koriste u odnosu na vrstu diskushernije, lokaciju a i u zavisnosti od osobe koja ima problem sa tim. Neki pacijenti odlučuju da su nehirurški tretmani najbolji (kao što je fizikalna terapija ili lekovi), drugi će da se opredele za ranu operaciju kako bi se što brže rešili bola. U radu sa terapeutom ili drugim zdravstvaenim radnikom mora se stvoriti individualan plan koji će dovesti do oslobadjanja od bola i dugoročne rehabilitacije.